NAGLAS

Smijem li da te budna sanjam obučena u tvoju Boju glasa? Smijem li? Smijem li da ti verujem i kad Si sebi stranac? Smijem li da podignem roletne, Da te otrgnem iz očaja i mraka, Da uploviš ka dubinama i kad nisi jak i Kad nisam ja. Hoću mane da se gledaju u oči. Hoću crne misli na glas. U dobru ćemo lako. U zlu budi hrabar. Hoću mane da se gledaju u oči. Hoću crne misli na glas. U dobru ćemo lako. U zlu. U zlu. Žmurim dok boje mi otkrivaš. Ćutim, a znam šta osećaš između vrata i Ramena. To sam sigurna. Pamtim od uvek svaki ožiljak. Miris tvoj moj je putokaz bez vremena i Prostora. Samo ti i ja, ti i ja. Hoću mane da se gledaju u oči. Hoću crne misli na glas. U dobru ćemo lako. U zlu budi hrabar. Hoću mane da se gledaju u oči. Hoću crne misli na glas. U dobru ćemo lako. U zlu. I kada nisi jak. I kada nisam ja. Plovimo ka dubinama. Hoću mane da se gledaju oči. Hoću crne misli na glas. U dobru ćemo lako. U zlu budi hrabar. Hoću mane da se gledaju u oči. Hoću crne misli na glas. U dobru ćemo lako. U zlu. Ma u dobru, u dobru, u zlu, u dobru, U zlu. Oduvek te znam, sad prigrli strah. Iz života u život sam načekala. U dobru, u dobru, u zlu, u dobru, U dobru, zlu.