Talasi

Njenoj je mesečina doziva. Diše kao plima. U noći živa. Što je bliže njoj bolje ne drima. Tijelo pulsira. Sve se prepustila, prepustila. Sunce dopije. Prati do zalaska ritam. Sija k'o zvezda dok igra. Dalas nosi je. Dovoljno daleko, nema briga. Sve skida, sva blista. Vodi me opet u noć, noć. Tamo gde ne vidim dno, vidim dno. Vodim te, rekao je on. Sa usta na skida joj znoj. Njeno more je duboko. Nosi ga, nosi ga daleko. Daleko. On je gleda kako pleše, telo želi kada. U polutami cakle joj se oči boje žada. Ruke oko vrata. Dok uvija tenama zlata, zlata. Sunce dopije. Prati do zalaska ritam. Sija k'o zvezda dok igra. Dalas nosi je. Dovoljno daleko, nema briga. Sve skida, sva blista. Vodi me opet u noć, noć. Tamo gde ne vidim dno, vidim dno. Vodim te, rekao je on. Sa usta na skida joj znoj. Njeno more je duboko. Nosi ga, nosi ga daleko. Daleko.