Jadikovanje Proroka Jeremije, Veliki Četvrtak

Od jadikovanja proroka Jeremije. Jad Sjiđahu na zemlju I zamuknuše ostariše kćeri Sionske. Posule su pepelom glave I pripazale Kostrit. Oborile su k zemlji glave svoje Divojke Jeruzalimske. Kap Isušiše se oči moje od suza, Uzmutiše mi se utroba moja, razli se na Zemlju jetra moja, vrhu žalosti kćeri Puka mojega. Jer dica koja sisahu poginu Po sokacima varoši. Jeruzalime, Jeruzalime, Obrati se Gospodinu Bogu Tvomu. Ja te vinogradu moj Pokripih, Mladu lozu u tebi Posadih, da Mi postaneš čokot Hvaljeni i Da mi doneseš plod Pri lipi. Al' ti divlja boćka si Postala, S dobre boćke na teb' zla Rodila i Mene ti si Rastužila, Pa Pogrdnom smrću Umorila. Svemogućem pri Svetome Ocu, Propetom Gospodinu Isusu, K nam poslanom Razveselitelju, Velika slava Trojstvu Svetomu.